Скелетни систем
Костур или скелет (од грчког σκελετός, скелетос, у значењу суво тело, мумија) је дио тијела човјека, са основном улогом потпоре организма. Постоје двије врсте костура или скелета: егзоскелет (спољашњи костур) и ендоскелет (унутрашњи костур).

Скелет је по грађи врло сличан код свих кичмењака. Њега чини:

  • осовински скелет
  • скелет екстремитета (удова)
  • шкржни (висцерални) скелет
  • кожни скелет

Осовински скелет чини кичменица и главени скелет, а припадају му ребра и грудна кост. Главени скелет сачињавају лобања и вилично-језични апарат. Лобања обухвата и штити мозак и главне чулне органе. Вилично-језични апарат настаје од шкржног (висцералног) скелета. Овај скелет је најсложеније грађен дио скелетног система. Кичменица је састављена из покретно зглобљених кичмених пршљенова који образују чврст а еластичан осовински скелет што кичмењацима омогућава брзо и разнолико кретање. Код виших кичмењака ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања.
Код кичмењака су се у току еволуције развили парни и непарни удови. Парни удови кичмењака састоје се од основног непокретног дијела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дијела удова. Рамени појас кичмењака састоји се од три парне кости: лопатица, кључњача и коракоидна кост. Покретни дио скелета предњих удова чине кости: рамењача, жбица, лакатна кост, кости корјена шаке, кости шаке и кости прстију. Задњи удови чине по три кости: бедрењача, предњача и препоњача.Покретни део скелета задњих удова чине кости: карлична кост, бутна кост, голењача, лишњача, кости корјена стопала, кости стопала, кости ножних прстију.

Назад