Костур
или скелет (од грчког σκελετός, скелетос, у значењу
суво тело, мумија) је дио тијела човјека, са основном улогом потпоре
организма. Постоје двије врсте костура или скелета: егзоскелет (спољашњи
костур) и ендоскелет (унутрашњи костур).
Скелет је по грађи врло сличан код свих кичмењака.
Њега чини:
-
осовински скелет
-
скелет екстремитета (удова)
-
шкржни (висцерални) скелет
-
кожни скелет
Осовински скелет чини кичменица и
главени скелет, а припадају му ребра и грудна кост.
Главени скелет сачињавају лобања и вилично-језични апарат.
Лобања обухвата и штити мозак и главне чулне органе. Вилично-језични
апарат настаје од шкржног (висцералног) скелета. Овај скелет је
најсложеније грађен дио скелетног система. Кичменица је
састављена из покретно зглобљених кичмених пршљенова који образују чврст
а еластичан осовински скелет што кичмењацима омогућава брзо и разнолико
кретање. Код виших кичмењака ребра се везују за кичменицу и за
грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог
значаја у процесу дисања.
Код кичмењака су се у току еволуције развили парни и непарни
удови. Парни удови кичмењака састоје се од основног непокретног
дијела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног
дијела удова. Рамени појас кичмењака састоји се од три парне кости:
лопатица, кључњача и коракоидна кост. Покретни
дио скелета предњих удова чине кости: рамењача,
жбица, лакатна кост, кости корјена шаке, кости
шаке и кости прстију. Задњи удови чине по три кости:
бедрењача, предњача и препоњача.Покретни део
скелета задњих удова чине кости: карлична кост,
бутна кост, голењача, лишњача, кости корјена
стопала, кости стопала, кости ножних прстију.
Назад
|